Antibiotska rezistencija (Antimikrobna rezistencija – AMR) u otpadnim vodama postala je globalna pretnja javnom zdravlju. Dok se često govori o tome kako nepravilna upotreba antibiotika u medicini dovodi do razvoja otpornih sojeva bakterija, mnogo manje pažnje se posvećuje ulozi životne sredine – naročito otpadnih voda – u širenju rezistencije. Ipak, sve veći broj međunarodnih i domaćih istraživanja ukazuje da upravo otpadne vode predstavljaju jedno od ključnih žarišta za širenje gena rezistencije.

Otporne bakterije – nevidljiva pretnja u vodi koju koristimo

Novo istraživanje tima sa Univerziteta Ilinois Urbana-Šampejn, objavljeno u časopisu Water Research, ukazuje da su otpadne vode izuzetno bogate genima rezistencije na antibiotike. Zahvaljujući upotrebi napredne CRISPR tehnologije, naučnici su uspeli da preciznije identifikuju čak i one gene koji su ranije ostajali neprimećeni standardnim metodama analize. Rezultati su pokazali da je broj rezistentnih bakterija u otpadnim vodama višestruko potcenjen u prethodnim procenama .

Šta ovo znači za nas, građane Srbije? Da čak i ako lično ne koristimo antibiotike često, možemo doći u kontakt sa bakterijama koje su postale otporne – i to preko vode koju pijemo, koristimo za tuširanje, zalivanje bašti ili kupanje u rekama i jezerima.

Rezistencija u Srbiji – šta kažu domaće institucije?

Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ u svojim godišnjim izveštajima o antimikrobnoj rezistenciji ističe zabrinjavajuće trendove. Prema izveštaju za 2023. godinu, više od 30% izolovanih uzoraka bakterija pokazuje otpornost na više klasa antibiotika. Takođe, podaci pokazuju da se sve češće registruju tzv. višestruko rezistentni organizmi (MDR – multidrug resistant organisms) u uzorcima uzetim iz bolnica, ali i iz površinskih voda.

Naučni tim sa Tehnološkog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu je 2022. godine objavio istraživanje koje potvrđuje prisustvo gena za rezistenciju na antibiotike u reci Dunav u blizini urbanih sredina. Analize su pokazale prisustvo gena kao što su blaCTX-M, tetA i sul1, koji su odgovorni za otpornost na široko korišćene antibiotike kao što su cefalosporini, tetraciklini i sulfonamidi.

Kako geni rezistencije dospevaju u naš ekosistem?

Antibiotici se koriste u humanoj medicini, veterini, poljoprivredi i akvakulturi. Kada se neiskorišćeni lekovi, zajedno sa bakterijama koje su preživele terapiju, ispuštaju u kanalizaciju – bilo iz bolnica, farmi ili domaćinstava – oni ne bivaju u potpunosti uklonjeni klasičnim postrojenjima za preradu otpadnih voda. Tako otporne bakterije i geni koji im omogućavaju preživljavanje stižu do reka, jezera i podzemnih izvora vode, gde dolaze u kontakt sa drugim mikroorganizmima, prenoseći svoj „otpor“ dalje.

Prema istraživanju Instituta za vodoprivredu „Jaroslav Černi“, u mnogim gradovima Srbije postrojenja za preradu otpadnih voda su zastarela ili ne postoje. To dodatno pogoršava situaciju, jer zagađene vode direktno dospevaju u prirodu bez adekvatnog tretmana.

Kako se zaštititi – praktične i efikasne mere

Uzimajući u obzir ozbiljnost problema, evo nekoliko ključnih koraka koje pojedinci i domaćinstva mogu preduzeti kako bi smanjili izloženost i doprineli rešenju:

1. Ugradnja sistema za prečišćavanje vode u domaćinstvu
   • Sistemi koji koriste reverznu osmozu, aktivni ugalj i UV sterilizaciju značajno smanjuju prisustvo mikroorganizama, uključujući i rezistentne bakterije. Studije pokazuju da ovakvi sistemi mogu ukloniti i do 99,9% bakterija i virusa iz vode.
2. Odgovorno odlaganje lekova
   • Ministarstvo zdravlja Srbije apeluje da se lekovi nikada ne bacaju u sudoperu ili WC šolju. Većina apoteka ima posebne kontejnere za vraćanje neiskorišćenih lekova koji se potom bezbedno uništavaju.
3. Ograničena i racionalna upotreba antibiotika
   • Nikada ne uzimajte antibiotike na svoju ruku. Poštujte uputstva lekara i završite terapiju do kraja kako bi se izbegao razvoj rezistentnih sojeva.
4. Podizanje svesti i pritisak na institucije
   • Edukacija građana i veći nadzor nad upotrebom antibiotika u poljoprivredi i industriji ključni su za sistemsko rešavanje problema.

Antibiotska rezistencija u otpadnim vodama – tiha opasnost po zdravlje

Antibiotska rezistencija u otpadnim vodama predstavlja ozbiljnu pretnju javnom zdravlju – ne samo kao medicinski, već i kao ekološki i infrastrukturni izazov. Iako je problem kompleksan, rešenja postoje. Odgovornim ponašanjem, ulaganjem u tehnologiju za prečišćavanje vode i većom pažnjom prema ekološkom aspektu upotrebe antibiotika, možemo zaštititi sebe i buduće generacije.

U kompaniji Davo Technology posvećeni smo pružanju rešenja koja omogućavaju pristup bezbednoj i kvalitetnoj vodi. Ako želite da unapredite kvalitet vode u vašem domu ili poslovnom prostoru, kontaktirajte nas – naš tim će vam pomoći da pronađete optimalno rešenje, u skladu sa vašim potrebama.

Izvori:

1. Istraživanje: Water Research, 2024. Enhanced detection for antibiotic resistance genes in wastewater samples using a CRISPR-enriched metagenomic method
2. Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, Izveštaj o AMR za 2023.
3. Tehnološki fakultet Novi Sad, 2022. Detection of antibiotic resistance genes in the Danube River using qPCR methods
4. Institut za vodoprivredu „Jaroslav Černi“, Analiza stanja postrojenja za preradu otpadnih voda, 2021.